Šta, kako i koliko da jedete - su pitanja koja su mnogi ljudi bar jednom stavili u svoje živote. Odgovor se daje nutricionizmu, mladoj, ali važnijoj naučnoj disciplini koja nas uči odnosima između čoveka i hrane. Dok se približavamo praznicima, u prevodu - (previše) hrane, sokova i alkohola, ne boli što bi se kratko opisao kako uživati, a ne preterati. Na pitanja će odgovoriti mladi nutricionista i preduzetnica Diana Gluhak.

Dobro jutro Dajana. Evo, da nam pokažemo nešto o sebi ...

Jutro! Evo tipične škole. Moje ime je Diana Gluhak, majstor nutricionizma, preduzetništva i ljubitelja prirode. Trenutno sam doktorirala na Fakultetu prehrambenih tehnologija i biotehnologije, kurs za ishranu. Ne sviđa mi se sve što vole mlade, a godinama mislim da su samo mali broj. Važno je kako se osećate unutra, koliko energije i motivacije imate.

U vašoj profesiji, nutricionizam, polako se penješ u lestvicu uspeha. Kako ste uspeli, sa kojim preprekama ste se susreli?

Uspeh se može definisati na nekoliko načina. Lično, sa najvećim uspehom smatram da sam ove godine bolja, mudra i motivisana osoba nego što sam prolazila. U društvenom preduzetništvu sa kojim se bavim, moj cilj je raditi na pozitivnim društvenim promenama koje se odnose na hranu i ishranu.

Prepreka je kada se osvrnete i pogledate unazad. Bilo je povređeno sve dok je trajalo, ali su prepreke konačno definisane. To čini to moćnijoj osobi, koja je zahtjevnija, jer na kraju - put je naš cilj. Jedan koji želi da napravi promenu treba početi od toga, a to nije uvek lako.

Idemo sada na "ozbiljna" pitanja. Recite mi, koje su hrvatske prehrambene navike i šta treba promeniti?

Dobro pitanje. Pre svega, treba promjeniti obrazovni sistem u oblasti ishrane, ne samo u Hrvatskoj, već iuopšte. Obrazovanje je ključni korak za zdravo stanovništvo, jer način života i zdravije prehrambene navike utiču na kvalitet naše budućnosti. To ne znači, kao deklarativno floskula, ali postoje dokazano statistike da zemlje koje su se okrenuli prevencija imaju bolje radne snage i bolje se nose sa posljedicama hroničnih nezaraznih bolesti. Svetska zdravstvena organizacija je na početku 2015-a. rekla je da je svako treće dete u Evropskoj uniji do 11 godina sa viškom kilograma. Zamislite kakve će ljudi biti za 30 godine i koliko opterećenja za vašu porodicu i društvo. Iako deca čine malo 20 procenata naše populacije, oni su 100 procenat naše budućnosti.

Da li je dovoljno pažnje posvećeno ishrani u Hrvatskoj?

Slažem se da se ishrana jača i raste iz dana u dan. Ljudi moraju biti dovoljno svesni da savet i mišljenja o ishrani uzimaju stručnjaci, a ne "samozaposleni stručnjaci". Postoji velika razlika. Osoba sa posebnim potrebama u ishrani često je uhvaćena za spašavanje jagode i prihvata savjete od nekvalifikovanog osoblja. Međutim, osoba koja je bolesna, pogrešno savetuje hranu može biti nepovratno oštećena i mora biti veoma pažljiva. Nutricionisti su stručnjaci edukovani fakultetima, naučnici.

Često se smatra da se ishrana sastoji od matematike i biologije, što je istinito. Nutricionisti su oni koji kroz dijetetsko znanje stvaraju jednostavna i zanimljiva rešenja. Korisnik je taj koji mora samo znati šta, kako i kako. Prema tome, nutricionisti u većini slučajeva ne znaju stroga pravila već samo preporuke.

Praznici su bliži nama, na šta treba paziti? Šta jesti i šta izbegavati, ili bolje - kako jesti?

Veoma lako. Za ljude bez posebnih nutritivnih potreba - jeste umereno i raznoliko! Nastavite i ne odustajte, ali smanjite količinu hrane za koju znate da nije dobra za vas. Ovo je dobar prvi korak i pozitivna situacija za sve.

I mudra poruka da se završi ...

Mi smo na kraju ono što jedemo. Jean Anthelme Brillat Savarin je rekao: "Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si ti."