Lepota, kažu, u očima posmatrača.

Moguće je, jer kad pogledam moj kraj, vidim naše starce polaganja temelja kuće, pogledajte kako šopamo snijeg na povratku iz škole, vidim smrznutog potoka pred vrtić, ja vidim sebe s pletenicama i crvenim mašnama u kosi ... vidim istoriju da ne vidite ...

Vidiš ilegalno zaobljenim naselja, neprilagođena Dotepenci koji su pokrenuli "siledžija iz Kozari Bok 'kući zamaglio fabrike dim, pogledajte kvart Baustelac (koji je vjerojatno izgradio zgrade u kojoj živite), možete vidjeti ono što se služe i sudija prema onome što ste "čuo".

Već sam rekao, Bandić je zvanično otvorio sportski rekreativni park, dok je održao govor u kojem sam neko vrijeme osećao iskrenost po prvi put. Ili je gradonačelnik prvi put slušao savetnike i unapredio PR. Govoreći, obratila se našim roditeljima koji su prije više od pola veka došli u Kozari Bok i Kozari Puteva sa velikim koferima. Oni su radili, sagradili, borili protiv bagera koji su uništili umorni dom i izgradili decu. Zahvalio ga je Bandić i rekao da je park najmanji mogući da im daju, i poslao izvinjenje da se to ranije nije dešavalo. Zato što ste "dostojni veličanstvenih zgrada i cvjetanja grada, vaše ruke su pružile dom mnogima", rekao je Bandić. Obraćanje radničke klase koja je vodila unuču u park bila je jedan od najbrilijantnijih poteza Milana. Plakao je na svoje neverstvo, a jedan od onih koji su ga gledali obožavajućim je bio moj tata. Kako ne bi, konačno je neko odao priznanje golim izgradio kuću, iskopali kanalizaciju, uvedena struja, uređen kanalizaciju, uvalama, a zatim i za nagradu je dobio novac kako bi sa novčanu kaznu za ilegalne priključke.

Međutim, stariji tim iz mog susedstva je u velikoj mjeri bio uključen u izgradnju Zagreba. I ne samo to. Ono što je izgrađeno nije tako lako. Zbog toga, u ratnim godinama 90-a, moj kvarc je prihvatio maskirne uniforme. Nije čekao poziv. Morali smo da branimo ono što je stvoreno, tako da su naši momci bili razbacani u razne brigade i trupe. Crni Mambe, Pume, Tigri i 99 brigada su puni dečaka iz Kozare Boke i Puteve. Neki od njih su otišli u HOS, a zatim u Vukovar. Neki se nisu vratili iz toga ...

A kada smo u odbrani kod kuće, danas ne stoji. Najveću zasluge pripisujem mojim velikim susedima koji u rukama iskusnih lovaca sede u dvorištu "čekaju" i snimaju nepoznate ulične pokrete. Ima ih nekoliko, i dobijate sve izveštaje koje dobijate kada se vratite sa posla:

- To ste bili momci iz T-come ... Rekao sam vam da nemaju pristup dvorištu jer niste ...

ili ...

"Neki sa tvojim crnim kola su bili parkirani ispred vas jutros, ali nije ušao. Nisam vidio registraciju ...

Ovi stariji Černi anđeli se često mešaju usred puta kao mistični špijunci, a misteriozni šaputi razmjenjuju informacije. Uplašeni smo da su "na glavobolji", ali nema šala o njima. Ulica se brani pored mora. Zato što su sagradili i platili za to.

Da izgradimo nešto i nikad ne odustajemo, to je ljubav i zbog toga mora imati srce. I to sa mnom, u mom komšiluku postoji napredak i vi to vidite samo ako ste potpuno otvoreni i ako izgledate dobro. Čarobni anđeli za mnoge bi bili bebari izdajnici. Ja sam "čuvari kuće". Jer, šta god da se desi sa tobom, smrt u porodici, bolest, vatra, besramnost - niste sami. Svi koji dišu kao jedan, svi pomažu koliko mogu. I niko to ne osuđuje.

Baš kao što nisu dali Hrvatskoj, nisu dali Zagrebu, njenom parku, svojoj ulici.

A šta ako nije ljubav?

Autor: Snježana Vučković