Drago Prgomet postavlja nove standarde u hrvatskoj politici i prema tome mnogima to ne dopada. Naročito u njegovoj zabavi. Neka imaju sopstveni odraz u ogledalima.

Njegova najava da će izaći iz parlamenta ovog ponedeljka da se posveti isključivo borbi za gradonačelnika Zagreba je bez presedana na našoj političkoj sceni.

Da se setimo samo kandidata SDP-a sa prošlih izbora koji je bio toliko pouzdan u njegovu pobjedu nad Milanom Bandićem, koji se zalagao za ministarske fotelje.

Jedini je samo Rajko Ostojić. Čak i Anka Mrak Taritaš, ubeđujući građane da pobede, ne napušta predsjedavajući u Parlamentu. Zlu nisu trebali ove dve hiljade evra mesečno, za posao na koji ne mora ni dolaziti, neće ni otići. U svakom slučaju, Rajko ju je možda preporučio u ovim pregovorima u ime SDP-a. A oni samo pričaju o projektima kada su čuli da se javnost nije baš podelila na fotelju.

Ali odluka Drage Prgometa da napusti lenjivo mesto u Parlamentu nije toliko bolna kao što je to ujedno i njegovih glavnih političkih konkurenata kao i njegove partijske prijateljice.

Danas im je glasno i jasno rekao da niko ne sme da sedi na dve stolice i kako bira između onih u Skupštini i onima u gradu.

A šta će sada odlučiti potpredsjednik Milijan Brkić, koji je ove sedmice vidio nosioca liste HDZ-a za Skupštinu grada?

Šta će odlučiti predsednik Zagreba HDZ Andrija Mikulić, ali i sekretar Ivan Ćelić? Dva od njih često napuštaju sjednice Skupštine grada kako bi osigurali kvorum u Parlamentu.

Ako je Prgomet u skladu sa njegovim najavama, na listi HDZ-a ne treba biti rezervisan rezervni položaj.

Ako je takva lista stvarno, to će biti veliki izazov za sve konkurentske liste. Izazov kojim Sandra Švaljek može reagirati u ovom trenutku. Niti ona nema rezervne pozicije.

Čak i Milan Bandić ima svoje mesto u Parlamentu. Marko Sladoljev i Ivan Pernar čuva briljantna stolica u parlamentu.

A sada, svima njima, Collector Gatherer im je rekao da prestanu sakupljati svoje stolice. I onda se smeje pošto se iskreno brine o biračima i Zagrebu.

Zagreb zaslužuje gradonačelnike i gradske predstavnike koji će svoje građane posvetiti svim svojim radnim vremenom. Pa i više od toga, ako je potrebno.

Ono što bi Zagreb rekao, Zagrebu treba gradonačelnik koji će raditi za njega 365 dana u godini. Ne putujte malo u Rim.