Kada se razbolim, koliko je teško, ne uznemirava me uobičajenim zabrinutostima ... Ne pitam se ni da li će se bakterije širiti? Da li imam zapaljenje pluća? Da li sam bolestan? Hemoterapija?

Ne, u tom trenutku imam jednu zabrinutost: Da li moram i moram ići na kliniku u Kozari Boki?

Osim što je traumatizirana jer crvenokose stomatolog koji smo kao mali ušutkavala dok smo neumorno izvukli zube, primijetio sam da su neki uglovima ambulante do nedavno uređen moje inicijale štampana prije 30 godina.

Ali to nije bolna zubna prošlost, zbog čega se povremeno zakunjem jer nisam pomerio "karton" na drugom mjestu. Razlog je mali, klaustrofobični, letnji vrući whirlpool puni ljudi. Pa, slučajno smo došli do problema. Ljudi ...

Samo ubrzati nesrećne ljude koji će doneti iznenadnu ili zaraznu bolest ovoj ambulanti. Ne za živu glavu, ne pokušavajte da prođete kroz liniju koliko je jednostavna stvar koju treba da uradite. "Samo mi treba uputnica", "pronalaženje samo" ili "samo transfera" će dovesti do neviđenog nered i buku koja čini živi zid trošne dama "sa šećerom i pritisak" koji izgleda potpuno preselila u sobu vruće čekanja.

Ne pokušavajte da napustite knjigu na stolu, misleći da će vas neko pozvati po nalogu. Ne, to se neće dogoditi. Nikad. Bar sa mojim doktorom. I sada se pitate šta da radite? Nakon što ste se pozdravili ljubazno (a pacijenti su vas pozdravili bezobzirnim pogledom na suparnika koji je možda bolestniji), morate pitati "ko je zadnji"?

Onda uvek, ali uvek pronalazi neku glupu šalu koja će vam reći, ali samo kada saznate ko je ispred vas, nekako može znati ko ste.

Imam složen sistem. Recimo, sećam se da sam ispred mene u crvenim štapićima ili baki koji ima ožiljak na glavi. Zadržavam ih kao pijanu ploču i moj fokus je fokusiran isključivo na stabljike ili kopita. Svaka šala, žalbe na visokim temperaturama, upozoravajući da ćete se zaustaviti u čekaonici zbog slabosti, neće vam pomoći. Nećete uneti naredbu. Termin "hitan slučaj" u našoj ambulanti je sasvim drugačiji. To može biti samo hitno ako se klanjate nožem u leđima ili moguću povredu kolena. Sve ostalo može i mora da čeka.

A čekanje ima svoju posebnu draž i to je ne zato što traje beskrajno dugo, ali zato što je ovo odlična prilika da špijunira razgovore "šećer tlakašica" koji su tamo, čini mi se, svaki dan:

- Ona je jedina! Nije ni čudo što joj je njen muž ostavio! "Besno govori", promrmurila je dama s penisom, jurila joj usne, a drugi maramus pročisti znok njenog čela i odgovori:

- Ne mogu ni pomisliti na to! Zamislite, toliko dece ima veze sa onim što čini njen bazen!

Kad sam bio zainteresovan i pitao se da li poznajem tu kurvu i pokušao da se setim ko će imati ovaj bazen u mom komšiluku, moja radoznalost je raštrkana kao sapun za sapun. Bukvalno, sapuni:

- Ne znam, vidjet ćemo večeras ... Pretposljednji epizoda je možda i pomiriti - rekao je sedokosog, lakat štake stolicu i napravio sam se kao posljednje budala koja nije priznata komplikacija meksičke serije.

Pored tursko-meksičko-španske serije, poznati ćete sve dijagnoze pacijenata u sali za čekanje, čekajući da potekne uspješne unuke u školi. Uskoro prestrašite da povredite, prođete temperaturu i zaboravite zašto ste došli. Primijetit ćete da je dobro u mraku i to je sve nekako mirno ... I onda kao školjki Yank otvori vrata, vidjet ćete svjetlo i nasmijan sestra poziva unutra. Da li sam na nebu? Ne, došao sam kod lekara u Kozari Boku ...

Autor: SNJEŽANA VUČKOVIĆ